Home |  BUY now |  Books |  CD |  DVD |  Video | Magazines | Sport |  Souvenirs | E-mail |  About us  

DRUGI O NAMA

"MUNJE" ISELILE "POTERA"


Tri projekcije naseg filma prikazane u prepunoj glavnoj bioskopskoj
sali najveceg distributera. "Munje" uvezla srpska firma vlasnika DJordja
Petrovica

(Od stalnog dopisnika "Novosti" - Melburn)

PROSLOG VIKENDA u Melburnu je odrzana australijska premijera
jugoslovenskog filma "Munje". Tokom tri projekcije, dve u subotu uvece i
jedna dan kasnije, glavna bioskopska sala najveceg ovdasnjeg filmskog
distributera "Village Cinemas" bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a
gledaoci su imali priliku da pre projekcije cuju i specijalnu poruku
reditelja Radivoja Andrica namenjenu nasim ljudima na ovom dalekom
kontinentu.
Ono sto ovom kulturnom dogadjaju daje posebnu tezinu jeste cinjenica
da su "Munje" prvi jugoslovenski film ikada koji je u Australiju uvezen -
cija su prava legalno otkupljena i koji ce biti pusten u redovnu bioskopsku
mrezu - od strane jedne srpske kompanije!
Knjizara "Beograd OnLine" ciji je vlasnik DJordje Petrovic upustila se
u ovaj poduhvat. Ekskluzivna prava dobijena na 99 godina ukljucuju mogucnost
bioskopske distribucije u Australiji i Novom Zelandu, prava na televizijsko
i kablovsko emitovanje u ovim zemljama, kao i reprodukciju na video kasetama
i u DVD tehnici!
- Film je uvezen kao komercijalni, uradjena je njegova klasifikacija
od strane zvanicnih australijskih institucija, dobijena je dozvola za
prikazivanje u bioskopima i film je titlovan na engleski jezik - kaze nam
Petrovic. - Australijske kompanije su vrlo probirljive kod uvoza nasih
filmova, uzimaju uglavnom Kusturicu koji je dobro poznato ime, i ako mi sami
za svoju kulturu ovde nesto ne uradimo, niko drugi to nece uciniti za nas.
"Munje" su melburnskom premijerom otpocele svoj put po Australiji da
bi prema predvidjenom redu "zagrmele" u Sidneju (29. i 30. decembar), Pertu
(5. januar) i Adelaidu (12. januar).
- Posle prikazivanja medju nasim ljudima u svim ovim velikim gradovima
na kontinentu, ocekujem da ce film preuzeti australijski bioskopi koji
prikazuju evropske filmove - reci su DJordja Petrovica. To bi trebalo da
bude nas drugi uspeh - film ce prvo videti oni kojima je srpski maternji
jezik a tek onda ide medju publiku koja govori engleski. Verujem da je ovako
nesto svetski prvenac sto se tice srpske kinematografije.
Zanimljivo je da je film u Melburnu dobio jednu od najvecih sala koju
kompanija "Village Cinemas", inace vlasnik lanca najprestiznijih bioskopskih
centara u Australiji, poseduje. Nas distributer je vec samim tim postigao
izuzetan uspeh jer je ovde sada vreme ludovanja za Harijem Poterom cija se
filmska verzija "vrti" u svakom bioskopu koji drzi do sopstvenog rejtinga.
N. STANKOVIC


Preuzeto sa:
http://www.novosti.co.rs./default.asp?Kategorija=5&PDatum=12/25/2001

М. Манић, “Pirotske novine”, 28/07/2009

Australijski Pirocanac

Леп је осећај када човек дође међу своје. Велики број је оних који живе у иностранству али су дубоко везани за свој родни крај. Када се вратим осећам да ми је срце увек било у Пироту а физички сам негде далеко. Тај тренутак нас прати, каже Ђорђе Петровић, који већ двадесет година живи у Аустралији.

Тек што је основао породицу и са ћерком која је тада имала само пет година отишао је у „бели свет“, јер, како каже, Пирот је тада био „тесан“. Уз подршку своје супруге, одлучио је да крене у нове изазове и то баш тамо, негде далеко, почевши испочетка. Иако већ дуго живи у Аустралији, носталгија је још увек присутна. Управо је то разлог што породица Петровић покушава да у Аустралији промовише српску културу.

- Недостаје нам и због тога смо одлучили да преко српских књига у Аустралији надоместимо недостатак. У нашој продавници осим књига заинтересовани могу набавити и филмове. Продајемо искључиво српске књиге јер је то осећање идентитета још увек јако. У Мелбурну има око 30 хиљада Срба. То је један мали град. Срба у целој Аустралији има око 100 хиљада – каже Петровић.

Према његовим речима, пре двадесет година комуникација са матичном државом била је у неповољнијем положају него што је то данас.

- Сада је много лакше јер постоје различита средства комуникације. Брже се сазна за неко ново издање, али још увек постоје одређени проблеми око набавке тих књига. Пре 20 година је такав начин промоције српске културе био потпуно другачији. Сада и не могу да замислим како је све то изгледало, другачије и теже него данас. Технологија је многе ствари променила. Посредством кабловске и сателитске телевизије Срби у Аустралији могу пратити сва дешавања – објашњава наш саговорник.

Како каже Петровић, велики је број заинтересованих Срба у Аустралији, за читање литературе на српском језику, јер на тај начин прате развој српског књижевног стваралаштва.

- Има доста заинтересованих Аустралијанаца за српску културу. Они не разумеју српски језик али желе да га науче. Због тога долазе код нас тражећи књигу која није написана претешким терминима, како би научили српски језик. Постоје различита помагала за учење језика, али би и ту требало много више учинити како би књиге и дискови, који у томе помажу, били што ефикаснији. Многи наши писци су преведени са српског на енглески језик. Међу њима предњаче Андрић и Павић. Филмови са овог поднебља су много интересантнији, јер је светски познато име редитеља Емира Кустурице и Горана Марковића. Њихови филмови се могу наћи и у аустралијским продавницама, а посебно филм „Црна мачка, бели мачор“, који је изузетно популаран у Аустралији. Најпознатији музичар је Горан Бреговић, који је у сарадњи са Кустурицом направио име. Не знам колико у Пироту људи знају за то али њихова популарност је велика у свету – тврди Петровић.

Он напомиње да купци српских књига често инсистирају на ћирилици и са поносом истиче постојање локалних новина управо на том писму.

- Са друге стране постоји потешкоћа код Срба који су рођени у Аустралији, па им  ћирилично писмо представља проблем приликим читања. Има оних који искључиво траже ћирилицу и оних који траже само латиницу. Ми то морамо да поштујемо. Ћирилица је наша традиција, морамо је неговати и издавачи би требало да практикују штампање књига коришћењем управо тог писма – напомиње Петровић.

Ђорђе Петровић, кога у Аустралији зову Џорџ (George – због лакшег изговарања гласова којих у енглеском језику нема) завршио је електронски факултет у Србији и како каже, први је Пироћанац на чијем је раднм столу стајао персонални рачунар.

- Имао сам срећу да радим са човеком кога у Пироту многи знају и који је пионир аутоматске обраде информација у Пироту. То је Бата Данковић, професор Електронског факултета. Он је, док сам ја био на завршној години студија, формирао Рачунски центар у Пироту. То је било 80-их година и у то време та технологија је била на светском нивоу. У сарадњи са Тигром, Првим мајем, Прогресом и Индустријом вуне и коже, успео је да формира градски центар. Тада је то било највеће достигнуће светске технологије. Имао сам срећу да радим у том Центру. У то време кућни рачунари још увек нису били измишљени. Радили смо на великим рачунарима које су само успешне фирме могле да купе. Први кућни рачунар је у мојој соби стајао неколико дана, јер нисмо знали како да са њиме рукујемо. То су били рачунари у црно-белој варијанти екрана са штампачима који су стварали велику буку. Данас су рачунари најнормалнија ствар, док је у оно време то било веома велико достигнуће технологије – објашњава Петровић.

Иако каже да је мало промена у Пироту, људи ипак раде и увидећи да је једино на тај начин могуће функционисати.

- Једног дана ће се рад исплатити и докле год то човек не види, нема напретка. Ти помаци су правилни. Морамо да радимо без обзира што у одређеном тренутку изгледа да од таквог посла неће бити користи – поручио је Петровић.

Top |  Home |  BUY now |  Books |  CD |  DVD |  Video |  Magazines |  Sport |  Souvenirs | E-mail