Za vreme odmora...
Za
vreme godišnjeg odmora, ovog leta, dok smo se šetali Akropoljem, ćerka
Sandra, koja je rođena u Australiji, stalno se mučila sa terminima AD (nova
era) i BC (stara era). Naime, u dosadašnjem dvanaestogodišnjem školovanju u
Australiji, ona je učila istoriju samo pola godine u sedmom razredu (inače
je završla dobru privatnu školu)!
U to vreme u Beogradu je gostovala Australijska grupa AC/DC.
Tako je nastao novi termin “AC/BC” a od tog trenutka smo se razumeli mnogo
bolje.
(Foto
DŽ.Petrović)
Na uobičajeno pitanje, koje se postavlja turistima, najpre smo svi (uključujući
i nostalgičnu suprugu Ninu) odgovarali “Mi smo iz Australije”. Kada su nam
dosadila “potpitanja” počeli smo da odgovaramo sa “Mi smo Srbi”. Ko zna
zašto, ali potpitanja nisu ni tu prestajala - valjda zato što smo povremeno
koristili engleski.. ili smo im samo tako delovali onako obučeni „po
australijskoj modi”. Onda smo promenili, pa smo odgovarali sa “Mi smo Srbi
iz Australije”. To je bilo dobro za sve druge osim za Sandru – za nju to
nije bilo “cool”. Na kraju smo na to uobičajeno pitanje uzvraćali sa
potpitanjem “A šta vi mislite, odakle smo?”.
Posle posete Akropolju, gde smo saznali da su ga sagradili sami građani (a
ne robovi), navalsimo na ostatak grada. Dakle – šoping. Atina ima mnogo
prodavnica cipela - to sam primetio najviše po “udaru” na moju kreditnu
karticu. Restorani su na neki čudan način nestali iz centra grada, ostali su
samo “Mekdonaldsi”. Nina i Sanda su imale razumevanja i za moje “specijalne”
interese - antikvarnice u kojima se prodaje roba iz vlažnih podruma.
Nažalost, Romi nisu imali nista “Serbian”.
A sada, kada prebirem po utiscima, najviše volim da se setim grčkog
sveštenika koji je kupovao cipele svojoj supruzi u onoj istoj prodavnici gde
je “stradala” moja kreditna kartica. Tada sam shvatio da i popadije nose
moderne cipele i time popunio još jednu “rupu” u mom pogledu na svet. A u
jednoj drugoj prodavnici sam naučio da, kada kupujete ikonu, ikona mora vas
da odabere! Ostalo je jedino nejasno zašto nisam uspeo da ponovo pronađem tu
prodavnicu. Valjda su Atinske ulice previše isprepletene.
Sledeća destinacija – Rim večni grad. Ponovo kroz rendgene i kamere za
“svinjski grip”, čekanje u redu sa Sudancima ( jer nismo “EU”), servirani
sendviči u avionu (kriza je), mafija od taksita i hotelijera (150 evra
noćenje) i najzad - Koloseum.
Kada vas vide sa “Nikonom SLR”, vodiči se utrkuju da vas uguraju “preko reda”.
A kada ih odbijete, posle čekanja u redu od jednog sata, uđete u taj
Koloseum i shvatite šta se tu u stvari dešavalo (borbe ljudi sa lavovima),
pa onda poželite da što pre izađete “na svež vazduh”.
Tri dana za tako veliki grad! Sledi odluka - moramo da se koncentrišemo samo
na krupne stvari.
Vatikan. Prošetali smo se onom širokom ulicom. Ostali smo impresionirani i
ponovo se odupreli dosadnim vodičima. Iscrpljeni od penjanja po zidinama,
vraćamo se u hotel. Ja sam odmah legao i, onako obučen u Najk trenericu,
zaspao.
Te noći sam usnuo čudan san…
“Srednji vek – vreme pre Kosovske bitke (orjentir broj jedan). Car Dušan
dolazi do zidina posrnulog Carigrada. Stanovnici grada, videvši da
ambiciozni vladar može da spase Vizantiju, dobrovoljno mu predaju ključeve
grada . Za kratko vreme grad je procvetao sjajem antičke Grčke. To je
privuklo natrag sve one koji su već krenuli na Zapad, gde su humanizam i
renesansa nestali. Osmanlije su zaustavljene, pa se pad Carigrada 1453.
bitka na Marici i Kosovska bitka nikada nisu odigrale. Dušanov sin Uroš je,
posle očeve smrti, nasledio veliko carstvo, i umesto “Nejaki” dobio je
nadimak “Veliki”. Nova Vizantija se prostirala od Trsta do Kaira i na severu
do Sibira. Zapadnjaci kao turisti odlaze u Carigrad, gde je zvanični jezik -
srpski…”
Ovde dolazi pauza. Malo veća. Da popijem vodu …
***
Eto me ponovo na poslu u Melburnu: zagrejana kancelarija (ovde je zima),
besplatna kafa, ručak “tačno u podne” a onda šetnja kroz park. Da se konačno
odmorim. A možda bih mogao da uzmem i koji slobodan dan pa da na miru sa
Ninom popijemo kafu u našoj “pergoli” (australijski izraz za pokriveni
prostor u bašti).
Makete Akropolja i Koloseuma stoje u kući, visoko na polici sa suvenirima.
Izreka “Ko tebe kamenom, ti njega hlebom” visi uramljena na samom ulazu u
kuću.
A san?
Nema druge nego da ga što pre zaboravim - baš je nerealan.
Džordž Petrović, Australija
[objavljeno: 10/09/2009]